Јован Јовановић Змај је био један од највећих песника српског романтизма. Рођен је у Новом Саду 6. децембра 1833. Умро је у Сремској Каменици 14. јуна 1904. По занимању је био лекар. Бавио се уређивањем и издавањем часописа. Био је уредник дечијег листа "Невен". Његов живот су обележили срећан породичан живот са женом Ружом са којом је имао петоро деце, али исто тако и њихова смрт. Он је опевао свој срећан породични живот у збирци песама "Ђулићи", а тугу за својом породицом у збирци "Ђулићи увеоци" (ђул = ружа). Велики бој његових дечијих песама које су биле објављиване по разним листовима су обједињене и издате у два дела: "Певанија" и "Друга певанија". Од прозних врста написао је песничку легенду "Видосава Бранковић" и "Шаран", ша.иви позоришни комад.
СВЕТ
Ала j' леп
овај свет,
онде поток,
овде цвет!
Тамо њива,
овде сад,
ено сунце,
ево хлад!
Тамо Дунав
злата пун,
онде трава,
овде жбун
Славуј песмом
љуља луг.
Ја га слушам
и мој друг.
 |
| Јован Јовановић Змај |
СВЕТ
Ала j' леп
овај свет,
онде поток,
овде цвет!
Тамо њива,
овде сад,
ено сунце,
ево хлад!
Тамо Дунав
злата пун,
онде трава,
овде жбун
Славуј песмом
љуља луг.
Ја га слушам
и мој друг.
КИША
Кишо, мати
благодати!
Падај, падај,
прах утоли,
дај живота
гори, доли.
Кишо, мати
благодати!
Покваси ми
цвеће мило,
не би л' јоште
лепше било.
Кишо, мати
благодати!
И поток те
чека вити,
па ће боље
жуборити!
МАЛИ БРАТА
Дочепо се мали Брата
очевога сата.
А сат је од злата,
па има и врата.
Ала је то лепо!
А на уво кад га метне,
тад се чује нека звека;
сат говори: Тика-така!
Брата мисли: Хоће млека.
Ала је то мудро!
Залио га слатким млеком
неколико пути,
Брата мисли: Сат се најо,
па сад зато ћути.
Ал' се разумемо!
Сад су пуни обадвоје,
и сатић и Брата,
обадвоје сада ћуте;
а кад дође тата,
- ал' ће бити гужве!
МАТЕРИНА МАЗА
Има дете у селу,
име му је Лаза,
ал' га зову друкчије -
материна маза.
Кад сва деца устану,
они и даље спава,
кад му кажу: Устани!
њега " боли г' ава".
Кад устане, не уме
да се сам обуче,
не сме да се умије,
иште воде вруће.
Кад га жуљи ципела,
он ципелу туче,
тад га рука заболи,
па онда јауче.
Кад му даду јабуку,
он би хтео шљива,
кад му пруже погачу,
онда би кољива.
Кад се мало огребе,
плаче и запева:
"Јао, јао, помагај,
изић ће ми ц' ева!"
Кад је суво, замеси
блата па се каља,
кад га мати покара,
легне па се ваља.
Кад му успу таране
он би јео риба,
кад се риба наједе,
тад га "боли тиба".
Па зато га не зову
по имену Лаза,
већем јадно, жалосно:
Материна маза!
КАКО БИ
Како би то стајало
кад би човек зрео
неједаред сео
дрвена хата
па да се климата?
Како би то стајало
кад би стари дека
напио се млека,
па завијен у јастучак
преспавао ручак?
Како би то стајало
кад би, место ђака,
спремила се бака
да у школу пође -
међу децу дође?
Како би то стајало?
Погодит је врло лако:
стајало би исто тако
ко што стоји Кржљавићу Љуби -
цигара у зуби!
ПРЕКОМЕРНОСТ
Једна кап би млека
Муви доста била,
Уњојзи се никад
Не би удавила.
Ал' лакоме муве
Најрадије суну
У море од млека,
У музлицу пуну.
Ти, што немаш мере
У свом младом веку,
Гледни муву што се
Удави у млеку.
Да и млеко шкоди
Ко би рећи мог' о -
Ал' отров је, веруј,
Све штогод је много.
АЛА СУ ТО ГРДНЕ МУКЕ
Ала су то грдне муке
тако гледат у јабуке!
Јабуке су тако близу,
само уста да загризу.
А лепе су, румене су,
а слатке су, медене су,
само руке да су дуже, -
кад би могле да се пруже!
Или да је трска кака,
ил' удица и пецаљка,
или ветар да насрља,
па да коју докотрља.
Ала су то грдне муке
тако гледат у јабуке!
Нема коментара:
Постави коментар